Spice & Organic


Sertifikacija, Manifest, Stavovi

Spice & Organic paradjzi i paprike NISU sertifikovano organsko povrće. Razlozi za neulazak u proceduru sertifikacije su mnogostruki, od praktičnih do ideoloških.
Naime, sertifikovanje proizvoda kao organski pretpostavlja proizvodnju u određenoj skali (količinski) koju mi u ovom trenutku ne postižemo.
Sa sobom povlači i, po našem mišljenju, abnormalnu količinu birokratije, koja je koncipirana tako da zahteva mnogo vremena, a sa druge strane nije garant kvaliteta proizvoda jer ostavlja puno prostora za malverzacije raznih vidova i oblika. Sistem kontrole koji je implementiran, nažalost, nije u stanju da zaista garantuje ni doslednu primenu metoda i tehnika organske proizvodnje kod proizvođača, kao ni da reguliše tržišne aspekte. Kontrolu ne vrši država već ovlašćene kompanije (strane i domaće).
Treba imati u vidu da organska proizvodnja, odnosno organski pokret kao takav objedinjuje mnoštvo različitih škola i pravaca, pristupa i načina gajenja (Biodinamički, Do Nothing Farming (low-input), Biointenzivni, Permakulturni, No-till Farming…), koji su prokrustovski smešteni pod kapu jednog sertifikata, bez ikakve naznake o kojem se pristupu radi i na čemu se taj pristup zasniva. Razlike između pristupa su itekako zastupljene i mogu imati veliki uticaj na kvalitet ploda. Terminologija korišćena u sertifikaciji je previše pojednostavljena, a sertifikat predstavlja „garanciju“ koja u ovom slučaju zamenjuje edukaciju potrošača, znanje i razumevanje onoga što konzumiraju, a samim tim se suprotstavlja jednom od osnovnih principa organske proizvodnje – holistički pristup u kojem su proizvođač i potrošač objedinjen entitet.
Ovako zasnovan koncept sertifikovanja prevashodno odgovara većim proizvođačima i postepeno vodi u vulgarnu komercijalizaciju, koja dalje vodi u degradaciju kvaliteta, dok istovremeno istiskuje male proizvođače i briše prirodnu vezu između proizvođača i potrošača, odnosno kupca. Treba napomenuti da sve ovo nije srpska boljka, jer je uvakav sistem sertifikovanja zastupljen u velikom delu sveta, dok je, nažalost, u Americi vec poprimio nakaradne forme gde je dopunskim izmenama zakona odobreno 38 sintetičkih supstanci koje ne bi smele biti deo organske proizvodnje. Naš zakon npr. dozvoljava upotrebu „plavog kamena“ (bakar-sulfat, kao i niza drugih preparata baziranih na bakru), koji iako je manje štetan od konvencionalnih rešenja, nije bezbedan i može biti štetan po zdravlje (http://www.mpt.gov.rs/download/Spisaksredstava2.pdf).
Postavlja se i pitanje kontrole kvaliteta stajskog đubriva, koje se obilato koristi u organskoj proizvodnji. Stajnjak, kao i svaka fekalija predstavlja otpad kojeg se telo oslobađa i koje, osim elemenata koje biljke koriste (N, P, K i mikroelementi) sadrži i niz toksina, teških metala (naročito kada se uzme u obzir opšte zagađenje životne sredine i atmosfere), E. Coli, Salmonelu. Skoro je rađena studija koja je otkrila da je zelena salata u stanju da internalizuje E. Coli u svojim listovima, čime je svaki vid pranja salate neefikasan jer se bakterija ne može odstraniti…
Imajte u vidu da se ova kritika odnosi pre svega na propisane zakone i kontrolu poštovanja istih. To što sertifikat nije valjana garancija naravno ne znači da su sertifikovani proizvodi loši. U Srbiji ima puno proizvođača istinski zdrave i kvalitetne organske hrane.

Gde je naše mesto u svemu ovome?

Naš pristup se svodi na objedinjavanje elemenata iz nekolicine pristupa. U bašti „Flashing Meadows“ u sezoni 2013 prvi put pokušavamo gajenje sa elementima permakulture. Osnova za gajenje su leje u koje je zakopan drveni materijal starih drva kruške i jabuke (tzv. Hugelkultur), koji se polako raspada u zoni korena, otpuštajući nutrijente koji su potrebni biljkama, a zadržavajući vlagu, što smanjuje potrebu za potrošnjom vode. U pripremi zemljišta koristimo organsko đubrivo Siforga, koje je zapravo peletirani, purifikovani, termički obrađen živinski stajnjak holandskog porekla, očišćen od gore pomenutih gadosti. Mikrobiološko organsko đubrivo Slavol koristimo da pojačamo sistem korisnih mikroorganizama u zemlji koji čine glavne nutrijente pristupačnim za biljke. Za dopunsku prihranu ćemo koristiti kompost i tinkture maslačka i koprive. Malčiramo sveže pokošenom travom iz bašte i opalim lišćem.
Paradajze gajimo bez plastenika i staklenika, u baštenskim uslovima, sledeći principe profesora nutricije sa Worcester univerziteta, Dr. Laurence Trueman-a. Osnovni princip je da biljka, kao i svaki drugi organizam, proizvodi zaštitna jedinjenja da bi se zaštitla od negativnih uticaja okruženja. Temperatura, štetočine i drugi izazovi stimulišu biljku da proizvodi više vitamina, proteina i drugih jedinjenja koji su nam važni i zbog čega ih uopšteno smatramo zdravim. U konvencijalnoj proizvodnji, kao i organskoj koja se služi plastenicima, ovaj stimulans ne postoji jer su biljke ušuškane u optimalne temperature i najvećim delom fizički odvojene od ekosistema, samim tim i ne čudi mnogo skorašnja studija koja je pokazala da nema razlika u nutritivnim vrednostima plodova iz organske i iz konvencionalne proizvodnje. U svetlu tog saznanja, kao i dubljeg istraživanja o načinima na koje se biljke brane od štetočina, naše paradajze ne tretiramo ničim. U slučaju problema fungalne prirode (septoria, alternaria…) prevencija nam je jedini princip delovanja – mehaničko odstranjivanje zahvaćenog lista ukoliko primetimo naznake problema. Štetne insekte spiramo sa biljke mlazom vode i privlačimo prirodne predatore.
Tokom sezone planiramo periodične laboratorijske analize samog ploda (koje sertifikacija inače NE podrazumeva), da bismo znali šta se tačno u njima nalazi i da bismo mogli da ih uporedimo sa referentnim rezultatima i podelimo sa vama.

Ipsa scientia potestas est (Sir Francis Bacon),
Tehnolog

Advertisements

Оставите коментар so far
Поставите коментар



Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s



%d bloggers like this: